ISSN (Online) 2812-9636
ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац
АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић
ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић
АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић
ПОЧЕТАК
1.10.2021.
СТАТУС:
У току
___________________________
КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082
И поред тога што је Пожаревац био међу највећим градовима Србије половинoм 19. века, ипак је одавао изглед праве сељачке вароши. Са својим ма(ха)лама, више је личио на неко веће село него на урбанизовано насеље. Две уређене улице са трговачким и занатским радњама, између којих је била „велика пијаца“, две-три улице са мало лепшим кућама, мало калдрме и доста блата – био је цео градски миље Пожаревца.
(Према: М. Манојловић, Пожаревац у доба подизања Окружног здања, стр.8.)
Процеси европеизације и модернизације испрва ишли су спорим ходом. Структура Пожаревца 1873. године изгледа овако: „...зидани општински кућа 3; приватни кућа 1.200; зидани правитељст. кућа 27; душа мушки 3.903; женски 3.006; порезки глава 1.645; чиновника 73; свештеника 9; основни школа 6; учитеља 6; ученика 266; женски школа 3; учитељака 3; ученица 132; полугимназија 1; професора 6; варошки дућана 115; варошки механа и кафана 29; ... једна земљоделско-шумарска школа: професора 8, ученика 60.“
(Према: Б. Перуничић, Град Пожаревац и његово управно подручје, Београд, 1977, стр. 133-135.)
По стицању уређења Краљевине, 1882. године и Пожаревац убрзава корак и, у складу са демографским, економским и културним променама, можемо идентификовати ослобађање од оријенталних компоненти и наступање коначне европеизације.
После изградње палате Начелства, 1888-1889. године, постојала је потреба да се уреди и наставак тадашње Пећке улице до њеног ушћа у тадашњу Железничку улицу, јужно од Начелства. Вароши је недостајао објекат са јавном чесмом, дућанима и магацинима у подрумском простору, као и житна вага.
Иако је уочен недостатак таквог простора, пројекат на регулационој линији палате Начелства настао је тек 24 године касније од Регулационог плана вароши Пожаревца који је потписао министар грађевина 1898. године.
Пројекат за нови градски трг - Цветни трг са 43 дућана, израдио је Михајло Бугарски тек 6. фебруара 1922. године - а односи се на зграду садашње пијаце Круг.
Планирана је изградња атријумског објекта јужно од зграде Начелства, а на истој регулационој линији. Трг је пројектован са атријумским централним двориштем у центру којег би била зелена површина са шмрком за воду, као јавна чесма, и са 43 дућана око дворишта, испод којих би био подрумски простор. У наставку новог објекта планирана је житна пијаца са кантаром.
(Према: Г. Ранђеловић, Д. Милорадовић, Ј. Николић, Скица кроз време - нека буде град, каталог изложбе, Историјски архив Пожаревац, 2005.)
На пројекту је уцртана зграда палате Начелства, тако да су дућани новог градског трга стилски кореспондирали постојећој згради. Остаје нејасно зашто је нови градски трг - Цветни трг - настао чак 24 године касније од Регулационог плана вароши Пожаревца из 1898. године. Цветни трг, нажалост, остао је заробљен на пројекту, дућани су изграђени, а средишњи атријумски део трга испуњен је пијачним тезгама препуним воћем и поврћем...
Желели смо да вас подсетимо на фебруар пре 101 године, када је настао пројекат пожаревачке пијаце Круг, која је добила своју коначну физиономију 1924. године.
Фотографија: Пројекат за нови градски трг - Цветни трг у Пожаревцу са 43 дућана, пројекат архитекте Михајла Бугарског, 6. фебруара 1922.
Историјски архив Пожаревац, Градско поглаварство Пожаревац (1918-1945), 1922 XVI 121.
Одабрала: др Драгана Милорадовић, архивски саветник
© 2021 ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ. СВА ПРАВА ЗАДРЖАНА.